Isus Hrist - stradanje i uskrsnuće

April 02, 2010 General by vajner rudolf



Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista!


Pravoslavne hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista i najveće žalosti za sav hrišćanski svet. Veliki petak je poslednji i najznačajniji dan u Velikoj ili stradalnoj nedelji kada se u crkvama ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u danima Stradanja.

Isus Nazare?anin, car Judejski, kako je zapisano u jevan?eljima, umro je na krstu u "esti ?as dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile na pola, sunce se pomra?ilo i sva zvona su popucala. Zato u pravoslavnim hramovima, koji su zadrali isto?ni hri?anski obred, na Veliki petak ne zvone zvona, ve? se bogosluenja najavljuju drvenim klepalima.

"Do?oh na svet da svedo?im istinu. Svaki koji je od istine slua moj glas", zapisano je u Jevan?elju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objanjava svoju misiju i svesnu rtvu za spasenje ljudskog roda.

Ve?ernjim bogosluenjima na Veliki Petak obeleava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukraen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi platanica.

Svetenici iznose crvenu platanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, to simboli?no predstavlja hristovu sahranu.

Platanica se potom polae ispred oltara, a vernici u tiini dolaze na celivanje sve do subote uve?e, uo?i Vaskrsa koji se slavi od pono?i i kada se u znak vaskrnje radosti oglaavaju i prva zvona.

Veliki petak je za sve hri?ane dan strogog posta, a prema pravoslavnom kanonu - to su hrana na vodi.
Mogi vernici u znak alosti na taj dan uopte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.

U Srbiji je, pored posta, obi?aj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u ku?i i u polju.

U nekim krajevima je obi?aj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog ivota koji se ra?a iz njegove svesne rtve.

Veliki petak je za hri?ane izraz potovanja prema rtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista!

Gospod na Isus Hristos, odnosno njegovo ?ove?ansko telo, umro je raspet na krstu u Veliki petak i pred ve?e istog dana bio je sahranjen. Tre?i dan po smrti, u Veliku nedelju, Hristos je vaskrsao. O tome govore sva ?etiri jevan?elja (Mat. 28, 1-10), (Mar. 16, 2-8), (Luka 24, 1-12), (Jovan 20, 1-18). Svojim vaskrsenjem Hristos je pokazao da je on pravi Bog i da ima vlast nad ivotom i nad smr?u. U Njegovom Vaskrsenju mi vidimo nae spasenje i vaskrsenje - "Ako Hristos ne vaskrese, uzalud je vera naa i propovedanje nae", kae apostol Pavle. "Poto je kroz ?oveka dola smrt, kroz ?oveka je dolo i vaskrsenje iz mrtvih. Jer, kao to u Adamu svi umiru, tako ?e u Hristu svi oiveti" (1. Korin?anima 15, 21-22). Hristos se nakon vaskrsenja javljao jedanaest puta za ?etrdeset dana: Mironosicama, Mariji Magdaleni, dvojici u?enika svojih kada su poli iz Jerusalima za Emaus, svima u?enicima i na skupu vernih gde je bilo vie od 500 bra?e. Vaskrsenje Hristovo dobro je provereno od apostola i mnogih ljudi koji su videli vaskrsloga Hrista i to je postao najvaniji doga?aj u istoriji sveta. Njime je zavreno delo isklupljenja i spasenja roda ljudskoga.

Crkva ovaj doga?aj proslavlja kao najve?i praznik. Uskrs (Vaskrsenje, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se jo od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde ?etrnaestog dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom vaseljenskom saboru odlu?eno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prole?ne ravnodnevnice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, a moe pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.

Uskrs je najsve?aniji praznik u godini; on je "praznik nad praznicima". Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, ?ime se eli pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se "Svetla nedelja", a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja. Umesto uobi?ajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svete nedelje pozdravlja sa "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!" Tropar Vaskrsenju glasi: "HRISTOS VASKRESE IZ MRTVIH, SMR?U SMRT UNITI I SVIMA U GROBOVIMA IVOT DAROVA."

Da bi se hri?ani dostojno pripremili za ovaj praznik, jo od apostolskih vremena ustanovljen je "Veliki post" ili "?etrdesetnica", po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskuenja. U narodu postoji obi?aj da se o Uskrsu, na Veliki petak, jaja boje crvenom i drugim jarkim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podse?anja na Mariju Magdalenu koja je caru Tiberiju, objanjavaju?i mu Hristovo vaskrsenje, darovala kokoije jaje kao simbol Uskrsa.

Citat:

...godina je 6. pre nove ere. Na istoku, u zemlji Haldejskoj, uzbu?eno raspravljaju tri u?ena ?oveka.

Pogledaj tamo, kae jedan. Siguran sam da je to sada!

Da, odgovara drugi, Jupiter i Saturn u konjikciji u znaku Riba, znaku novog doba. A, evo i Merkur je doao na devi?ansku zvezdu SPIKU.

I Mars je, kae tre?i, u konjukciji sa ANTARESOM, to je znak svetog ratnika.

A upravo sada, usklikne prvi, ORION, Sin Boga, ra?a se na istoku zajedno sa sjajnom zvezdom BETELGEZ. Veliki kralj Jevreja, kojeg je Gjamsp predvideo, ro?en je u ovom ?asu! Siguran sam u to...

... BETELGEZ, fiksna zvezda, koji je desna ruka Boga, znak je njegovog ro?enja. Betlehem je zato ime njegovog rodnog mesta. Uostalom, tako je i prorokovano: ... ali ti, Betleheme ... iz tebe ?e do?i onaj to ?e vladati Izraelom ...

to se samog Hristovog horoskopa ti?e najve?i problem predstavljalo je izra?unavanje ta?ne godine i vremena ro?enja (gde je svakako najvie polemike izazivala stavka o bezgrenom za?e?u ) i naj?e?i pokuaji da se do?e do ta?nih podataka jesu pokuaji rektifikacije horoskopa na osnovu vanih detalja iz Isusovog ivota kao i pomo?u podatka o raspe?u i pravljenja mortalnog horoskopa. Jedan od prvih astrologa koji su na osnovu podataka o Hristovoj smrti koje su opisivali jevan?elisti, i na osnovu toga sastavio mortalni horoskop je Pater Fos koji je doao do datuma 7. april 30 godine u 15:24h, a na osnovu konstelacije planeta na taj dan na nebu iznad Jerusalima, za koje je konstatovao da se zapanjuju?e poklapaju sa nekin novozavetnim zapisima o Hristovoj smrti.

Comments 

 
+1 #3 2011-02-22 14:51
:bend:
 
 
+1 #2 2010-04-03 08:24
Tekst g-dina Srbina je od izuzetnog znacaja i mislim da bi ga trebalo staviti na novi sajt kao deo stalnih tekstova.
 
 
+2 #1 Nikola 2010-04-02 23:27
Da podsetim da je naš saradnik sajta gosn. Srbin našao Tačan datum i vreme rođenja Isusa Hrista...Tekst o tom velikom otkriću možete pročitati na Starom Sajtu (imate link na Stari Sajt na levom meniju, na naslovnoj, početnoj strani sajta...) Tekst se zove Vitlejemska Zvezda.

http://www.astrologyinserbia.com/s/index.html

" Kada se unesu u softverski program longituda i latituda za Vitlejem (Bayt Lahm) Israel 035E11' 36'' ; 31N41' 51'' dobija se, na osnovu prethodnih razmatranja, vreme rođenja Isusa Hristosa 22. mart -6. godine po julijanskom kalendaru ( u to vreme Judeja je bila pod rimskom upravom kada je na snazi bio julijanski kalendar) u 05:24:57 AM LAT (Lokalno očevidno vreme) ili u 03:12:06 UT (univerzalno vreme)."