Isus Hrist - stradanje i uskrsnuće

April 02, 2010 General by vajner rudolf



Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista!


Pravoslavne hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista i najveće žalosti za sav hrišćanski svet. Veliki petak je poslednji i najznačajniji dan u Velikoj ili stradalnoj nedelji kada se u crkvama ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u danima Stradanja.

Isus Nazarećanin, car Judejski, kako je zapisano u jevanđeljima, umro je na krstu u "šesti čas dana" i zavese jerusalimskog hrama precepile na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala. Zato u pravoslavnim hramovima, koji su zadržali istočni hrišćanski obred, na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

"Dođoh na svet da svedočim istinu. Svaki koji je od istine sluša moj glas", zapisano je u Jevanđelju po Jovanu u kome Isus pred Pilatom objašnjava svoju misiju i svesnu žrtvu za spasenje ljudskog roda.

Večernjim bogosluženjima na Veliki Petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.

Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a prema pravoslavnom kanonu - to su hrana na vodi.
Mogi vernici u znak žalosti na taj dan uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.

U Srbiji je, pored posta, običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju.

U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da - bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista!

Gospod naš Isus Hristos, odnosno njegovo čovečansko telo, umro je raspet na krstu u Veliki petak i pred veče istog dana bio je sahranjen. Treći dan po smrti, u Veliku nedelju, Hristos je vaskrsao. O tome govore sva četiri jevanđelja (Mat. 28, 1-10), (Mar. 16, 2-8), (Luka 24, 1-12), (Jovan 20, 1-18). Svojim vaskrsenjem Hristos je pokazao da je on pravi Bog i da ima vlast nad životom i nad smrću. U Njegovom Vaskrsenju mi vidimo naše spasenje i vaskrsenje - "Ako Hristos ne vaskrese, uzalud je vera naša i propovedanje naše", kaže apostol Pavle. "Pošto je kroz čoveka došla smrt, kroz čoveka je došlo i vaskrsenje iz mrtvih. Jer, kao što u Adamu svi umiru, tako će u Hristu svi oživeti" (1. Korinćanima 15, 21-22). Hristos se nakon vaskrsenja javljao jedanaest puta za četrdeset dana: Mironosicama, Mariji Magdaleni, dvojici učenika svojih kada su pošli iz Jerusalima za Emaus, svima učenicima i na skupu vernih gde je bilo više od 500 braće. Vaskrsenje Hristovo dobro je provereno od apostola i mnogih ljudi koji su videli vaskrsloga Hrista i to je postao najvažniji događaj u istoriji sveta. Njime je završeno delo isklupljenja i spasenja roda ljudskoga.

Crkva ovaj događaj proslavlja kao najveći praznik. Uskrs (Vaskrsenje, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se još od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde četrnaestog dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom vaseljenskom saboru odlučeno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolećne ravnodnevnice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, a može pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.

Uskrs je najsvečaniji praznik u godini; on je "praznik nad praznicima". Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se "Svetla nedelja", a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja. Umesto uobičajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svete nedelje pozdravlja sa "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!" Tropar Vaskrsenju glasi: "HRISTOS VASKRESE IZ MRTVIH, SMRĆU SMRT UNIŠTI I SVIMA U GROBOVIMA ŽIVOT DAROVA."

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za ovaj praznik, još od apostolskih vremena ustanovljen je "Veliki post" ili "Četrdesetnica", po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskušenja. U narodu postoji običaj da se o Uskrsu, na Veliki petak, jaja boje crvenom i drugim jarkim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podsećanja na Mariju Magdalenu koja je caru Tiberiju, objašnjavajući mu Hristovo vaskrsenje, darovala kokošije jaje kao simbol Uskrsa.

 

Citat:

...“godina je 6. pre nove ere. Na istoku, u zemlji Haldejskoj, uzbuđeno raspravljaju tri učena čoveka.

Pogledaj tamo, kaže jedan. Siguran sam da je to sada!

Da, odgovara drugi, Jupiter i Saturn u konjikciji u znaku Riba, znaku novog doba. A, evo i Merkur je došao na devičansku zvezdu SPIKU.

I Mars je, kaže treći, u konjukciji sa ANTARESOM, što je znak svetog ratnika.

A upravo sada, usklikne prvi, ORION, Sin Boga, rađa se na istoku zajedno sa sjajnom zvezdom BETELGEZ. Veliki kralj Jevreja, kojeg je Gjamsp predvideo, rođen je u ovom času! Siguran sam u to...“

„... BETELGEZ, fiksna zvezda, koji je desna ruka Boga, znak je njegovog rođenja. Betlehem je zato ime njegovog rodnog mesta. Uostalom, tako je i prorokovano: ... ali ti, Betleheme ... iz tebe će doći onaj što će vladati Izraelom ...“

Što se samog Hristovog horoskopa tiče najveći problem predstavljalo je izračunavanje tačne godine i vremena rođenja (gde je svakako najviše polemike izazivala stavka o bezgrešnom začeću ) i najčešći pokušaji da se dođe do tačnih podataka jesu pokušaji rektifikacije horoskopa na osnovu važnih detalja iz Isusovog života kao i pomoću podatka o raspeću i pravljenja mortalnog horoskopa. Jedan od prvih astrologa koji su na osnovu podataka o Hristovoj smrti koje su opisivali jevanđelisti, i na osnovu toga sastavio mortalni horoskop je Pater Fos koji je došao do datuma 7. april 30 godine u 15:24h, a na osnovu konstelacije planeta na taj dan na nebu iznad Jerusalima, za koje je konstatovao da se zapanjujuće poklapaju sa nekin novozavetnim zapisima o Hristovoj smrti.

Comments 

 
+1 #3 2011-02-22 14:51
:bend:
 
 
+1 #2 2010-04-03 08:24
Tekst g-dina Srbina je od izuzetnog znacaja i mislim da bi ga trebalo staviti na novi sajt kao deo stalnih tekstova.
 
 
+2 #1 Nikola 2010-04-02 23:27
Da podsetim da je naš saradnik sajta gosn. Srbin našao Tačan datum i vreme rođenja Isusa Hrista...Tekst o tom velikom otkriću možete pročitati na Starom Sajtu (imate link na Stari Sajt na levom meniju, na naslovnoj, početnoj strani sajta...) Tekst se zove Vitlejemska Zvezda.

http://www.astrologyinserbia.com/s/index.html

" Kada se unesu u softverski program longituda i latituda za Vitlejem (Bayt Lahm) Israel 035E11' 36'' ; 31N41' 51'' dobija se, na osnovu prethodnih razmatranja, vreme rođenja Isusa Hristosa 22. mart -6. godine po julijanskom kalendaru ( u to vreme Judeja je bila pod rimskom upravom kada je na snazi bio julijanski kalendar) u 05:24:57 AM LAT (Lokalno očevidno vreme) ili u 03:12:06 UT (univerzalno vreme)."