zdravlje
KAKO SA KANCEROM
A šta
je drugo kancer, nego organizam koji raste u organizmu?!
Dovoljno je da se čuje da NIC (Nacionalni institut za
rak iz Vašingtona) nešto ispituje, pa da svi lekari stanu iza toga. U ovom
slučaju reč je o: ulju iz ajkuline jetre, maslinovom ulju, ulju od semenki
bundeve, ajkulinoj hrskavici...
Kancer dojke se obično javlja kod žena koje su prešle
četrdesetu i to, najčešće, kao posledica uzimanja pilula za kontracepciju,
hormonske terapije, a pre svega usled primanja polio-vakcine. Ova vakcina
se kontaminira sa SV-40 majmunskim virusom, jer se polio proizvodi pasažom
kroz majmunske bubrege, radi atenuiranja (onesposobljavanja) da proizvede
dečiju paralizu. Ono što se prećutkuje je da SV-40 uzrokuje kancer dojke
(posle četrdesete) u oko 60 % slučajeva.
Najnovije mikroendoskopske metode (sonde debljine
dve-tri dlake kose, znači manje od 1mm, koje se uvode u mlečne kanale)
pokazuju da se tumori, primarno, formiraju u mlečnim kanalima, potom
zahvataju čitavu dojku, limfne regionalne žlezde (u pazušnoj jami), kosti,
pluća, mozak... Obično se traži neki od četiri tipa markera, na osnovu
koga se određuje težina i zloćudnost kancera.
Jedan od pravaca lečenja podrazumeva terapiju uz pomoć
ulja ajkuline jetre, a budući da jetra ne proizvodi ulje, odmah postaje
jasno da je reč o ekstraktu. To može biti ekstrakt jetre ili, prosto,
ajkulina mast (kao jazavčeva, teleća, živinska mast i sl.). Ova metoda je
nesumnjivo korisna, ali i ona spada u jedan vid medicinske «mode». Trebalo
bi se zapitati da li ajkulina jetra zaustavlja samo rast broja malignih
ćelija - teško da je tako! Ona, ustvari, sprečava rast svih ćelija,
sprečava obnavljanje organizma, a samim tim ubrzava njegovo starenje i
trošenje. Jedna korist, a puno štete, reklo bi se.
Jedna od tendencija koja je dosta rasprostranjena u
lečenju kancera i daje dobre rezultate podrazumeva izgladnjivanje
organizma. Znači, sam kancer dobija što manje stimulansa za rast i razvoj
i tako biva blokiran, ali ni organizam u celini nije pošteđen - njegova
revitalizacija i rast bivaju zaustavljeni, primenom ove terapije.
Jedini ispravan pristup podrazumeva nalaženje načina
da se direktno utiče na maligne ćelije, da se one blokiraju i tako stane
na put njihovom razvoju. Najbliža ovom načelu je terapija Todoksinom br.
2. Ovaj preparat ne sprečava razmnožavanje zdravih ćelija, naprotiv,
organizam hranjen T2 sasvim dobro napreduje, a preparat stvara jedan vid
čaure oko tumora. Nije preterano «moderno», ali je delotvorno!
Ta ajkulina jetra, hrskavica su, same po sebi, korisne
kao i sve druge jetre i hrskavice (svinjske, piliće). Zna se da je jetra
hemijska fabrika svakog organizma i da je prepuna kvalitetnih sastojaka
koji stimulišu, a ne sprečavaju rast organizma. A šta je drugo kancer nego
organizam koji raste divlje, organizam u organizmu? On je dovoljno vitalan
i agresivan da izvuče iz ajkuline jetre isto što bi iz goveđe jetre. Ono
što ima neko značajno terapeutsko dejstvo jesu neki posebni sastojci, koje
bi trebalo sasvim izdvojiti od svega ostalog što se nalazi u jetri. Možda
bi bilo najbolje proizvesti ove komponente i davati ih direktno, možda i
kao «ispomoć» Todoksinu br. 2, koji suprimira tumor.
Za maslinovo ulje se kaže da sadrži skvalen - sastojak
koji navodno zaustavlja angiogenezu, stvaranje tumorskih krvnih sudova
(kapilara) i tako onemogućuje dotok krvi, time i neophodnih hranljivih
sastojaka, prvenstveno mlečne kiseline, ćelijama tumora.
Grci i Italijani imaju i do 50 % manju učestalost
tumora, naročito dojke, jer svakodnevno konzumiraju velike količine svežeg
maslinovog ulja (u salati, uz drugu hranu...). Koriste ga hladno (retko ga
prže) i to najviše prvo ceđeno, ali i ono drugo - ceđeno sa košticama. Ovo
ulje svoju vrednost duguje upravo košticama, koje sadrže raznovrsne
korisne sastojke.
Da bi maslinovo ulje delovalo preventivno na nastanak
kancera nije dovoljno začinjavati salatu stalno maslinovim uljem, već je
važno svakodnevno jesti određenu količinu ovog ulja. Italijanke i Grkinje,
uglavnom, ne uzimaju više od jedne kašike hladnog maslinovog ulja, ali to
čine svakodnevno od rođenja. Za unošenje optimalne količine skvalena (ima
ga oko 1 % u maslinovom ulju) dovoljno je dnevno uneti 30 - 40gr. ulja
masline, a ajkulinog jetrinog ulja 20 - 30 gr, pa i manje.
Sama činjenica da neko nije dobio rak pankreasa, a
uzimao je celog života maslinovo ulje ne podrazumeva da bi sigurno dobio
kancer bez ove namirnice. Verovatno ne bi uopšte dobio kancer. Postoji i
jedna veoma malo verovatna mogućnost da bi dobio kancer bilo kog organa,
pa i pankreasa. Osim dobrih navika vezanih za ishranu, u prevenciji
kancera značajnu ulogu mogu odigrati i faktori podneblja (klima), stepen
zagađenosti (fizičke, hemijske, biološke)...
U svakom slučaju, ne treba biti naivan pa uzeti
ajkulinu jetru ili maslinovo ulje i samo njime lečiti već razvijeni rak.
Sve su to samo prolazni trendovi, koje podstiče farmaceutska industrija.
Do objašnjenja se stiže lako, uz pomoć formalne
logike. Znači, ako na jednoj teritoriji živi 2.000 ljudi, od ukupnog broja
stanovnika koji se zovu Ivan 5 % je obolelo od raka, a od ljudi koji se
zovu Marko svega 3 %. Zaključak bi bio da, ukoliko hoćete da spasete svoje
dete od raka, dajte mu ime Marko ili, još bolje, ukoliko se razbolelo,
brzo ga prekrstite. Ako se pozabavimo narodnim verovanjima našeg i još
mnogih naroda, ovo rešenje bi moglo delovati spasonosno. Tako su naši
stari davali, uz glavno, jedno pa i više «rezervnih» imena, da bi
«zbunili» smrt koja je došla po osobu koja se zove tako i tako. Verovatno
da je i ta «preventiva» delovala u nekim slučajevima, ali da li je ona
dovoljna?
Zanimljivo bi bilo pozabaviti se navikama u ishrani
ženskog dela američke populacije. Tu se jasno mogu izdvojiti dva sloja -
one Amerikanke koje uzimaju izvesne količine omega-6 zasićene masne
kiseline i one koje koriste omega-3 mononezasićene masne kiseline,
oleinske kiseline. Da li se pripadnicama ovih dveju grupa jednostavno
sviđa da se tako hrane ili da li se ova podela javlja zbog toga što neke
uzimaju pristupačniju hranu (po ceni, snabdevenosti ili po navici)? Možda
su one druge više izložene stresu, možda je u pitanju ekonomski slabiji
sloj društva (neizvesna budućnost, strah od nezaposlenosti) sve ovo,
razumljivo, ima mnogo veći uticaj na učestalost javljanja pomenutog
oboljenja, nego neki sastojak iz ulja, mesa i sl.
Još jedan opasan oblik medicinskog pomodarstva, koji
se može uporediti sa upotrebom sintetskih vitamina i fluora, predstavlja
lečenje alojom (ovde se misli isključivo na Aloe vera i Aloe barbadensis).
Aloja, popularna kućna biljka, ima dugu istoriju
(istorijski dokazi o njenom korišćenju datiraju od pre više od 4000
godina) kao višenamenski narodni lek. Opštepoznata kao Aloe vera, biljka
se može podeliti na dva osnovna proizvoda: gel i lateks. Gel Aloe vere je
pulpa lista ili sluz, retka, bistra supstanca nalik želeu koja se dobija
od parenhimalnog tkiva koje čini unutrašnji deo lista. Gel sadrži
karbohidratne polimere, kao što su glukomanasi ili pektinska kiselina,
plus razna organska i neorganska jedinjenja. Aloe lateks opšte poznat kao
sok aloje je gorka, žuta izlučevina iz pericikličnih cevčica, koje se
nalaze neposredno ispod spoljašnje kože lišća. Za farmaceutsku upotrebu
kao laksativ, sok se često suši, da bi se dobile granule aloe, koje su
tamno braon boje zbog izlaganja vazduhu. Termini gel i sok (đus)
proizvođači ne definišu dovoljno precizno, pa ih potrošači često brkaju.
Aloe gel se koristi za akutne tretmane povreda, manje
opekotine iritacije kože. Često se proizvodi za internu upotrebu dobijeni
od ove biljke reklamiraju kao blagotvorni za zatvore, kašalj, rane,
ulcere, dijabetes, kancer, glavobolje, artritis, deficijencije imunog
sistema i mnoga druga stanja. Međutim, samo korektna interna upotreba ima
ulogu laksativa.
Bezbednost aloje je briga za sebe. Studije o
genotoksičnosti pokazuju da laksativi koji sadrže aloju predstavljaju
kancerozne faktore rizika za ljude koji se ne pridržavaju uputstava o
nameni i doziranju. Neki od neželjenih efekata, izazvanih nepropisnim
korišćenjem, mogu biti: abdominalni bolovi, dijareje i disbalans
elektrolita.
Zabeležene su i brojne interakcije Aloe vera sa
pojedinim lekovima, pri čemu može doći do gubitka kalijuma (potrebnog za
funkcionisanje srca) i pojačavanja kalijum-osiromašujućeg efekta i
toksičnosti leka.
Ekstrakt aloje se može uzimati oralno, kao pomoćno
dijetetsko sredstvo, ali nema odobrenje FDA (Federalna administracija
lekova SAD). Aloja (lateks - lepljiv, biljni mlečni sok) je priznata kao
generalno bezbedna i efikasna, ako se koristi kao stimulativni laksativ.
Proizvodi dobijeni od alojinog gela, koji su namenjeni za internu upotrebu
nisu dokazani kao efikasni ni protiv jednog oboljenja. A što se tiče
alojinih proizvoda za negu kože, treba napomenuti da je njihova
delotvornost neodređena.
Lažne reklamne tvrdnje koje se tiču aloje su opšta
stvar, pogotovo na internetu. Neki sajtovi se «zaklinju» i koriste razne
ispovesti, promovišući je kao terapiju protiv AIDS-a, artritisa ili drugih
hroničnih stanja. A postoje i izveštaji o smrtnim slučajevima pacijenata
od kancera, koji su tretirani alojom koju su dobijali intravenski od
lekara čije su licence za rad potom oduzete. Injekcije aloje nisu legalne
u SAD, ali se mogu nabaviti u drugim zemljama gde ima manje zakonskih
regulativa za neispitane tretmane. Postoji ogroman broj naučnih radova, u
kojima se razmatraju štetna dejstva Aloe vera, koje su objavili autori iz
raznih zemalja.
Ukoliko se neko odluči da uzima sok (lateks) aloje
trebalo bi da pomeša 3 supene kašike ovog soka sa 1kg meda i uzima 3 puta
dnevno po supenu kašiku tog meda.
Strah smanjuje volju za životom. Onog časa kada čovek
padne u depresiju (bez obzira koliko blagu), kada oseti neki vid
nesigurnosti ili nelagodnosti, organizam gubi ne samo imunitet, već i
životnu snagu, prekomerno se opušta i dozvoljava da nešto što već postoji
u njemu bukne. Taj «požar» nikada ne zahvata «centralu», već je to neki
potpuno inferioran organ.
Svi smo svesni da je kancer krajnje individualna
stvar, on je čak kod svakog pacijenta potpuno različita bolest. Razlozi
zbog kojih se javio su raznorodni, ali je među njima jedan koji je
identičan kod svih ljudi, a to je direktna ozračenost organizma.
Bilo bi zanimljivo videti koji su to procesi, koji u
ozračenom organizmu, kao krajnji rezultat daju kancer. Da bi se bolje
razumela problematika pojave kancera u ozračenim i neozračenim
organizmima, treba se osvrnuti na mehanizam nastajanja raka dojke.
Moglo bi se reći da mlečne žlezde spadaju među
savršene organe jednog organizma. Skoro da nisu zabeleženi slučajevi
kancera dojke u vreme trudnoće i laktacije, dok je ovo oboljenje
najučestalije u dobi kada se završava reprodukcioni period (posle
četrdesete godine života). Zbog čega rak ne napada mlečne žlezde i kanale
koji su u funkciji može se dvojako objasniti - zakonitostima bioloških
prioriteta i intervencija (prvo zakržljavaju i bivaju uklonjeni organi
koji nisu u upotrebi, npr. dojke, zubi ...), a ne sme se zaboraviti ni
vitalni značaj i zaštitna svojstva koje poseduje mleko. Naime, ova
blagotvorna i lekovita tečnost odstranjuje svaku mogućnost da organ u kome
nastaje, kao i organizam u celini, bude žrtva kancerogene agresije. I kod
mladih žena, čiji mlečni kanali nisu bili u upotrebi, pojava kancera dojke
je skoro zanemarljiva.
Kako se ženski hormonalni ciklus, sa godinama, menja,
tako se gubi i indukcioni potencijal životne snage na indukcionom mestu
dojke. Žene koje su stvarno dojile decu, imale duže periode laktacije u
znatno manjoj meri oboljevaju od raka. Njihovi mlečni kanali su
prostraniji, prohodniji i na neki način čistiji.
PRIM. DR SCI. TODOR
JOVANOVIĆ
Novi broj 8 - odabrani tekstovi:
 |
