geopolitika
Odgovor Moskve na
globalizaciju
NOVI LIDER SVETA
Rusija odstupa od
višedecenijskih odrednica svoje spoljnje politike
U ruskom časopisu “Novo videlo” (prevod : Milenko
Babarac) pojavio se izuzetno interesantan tekst Aleksandra Ignatova,
direktora Informaciono-analitičkog odeljenja pri kabinetu predsednika
Vladimira Putina, i pobudio neočekivanu pažnju. Za neupućene, bio je
priličan šok da saznaju da Rusija ima ozbiljnih ambicija u 21. veku, sa
preporukama potpuno suprotnim onome što je slika “ruske duše” i nekog
sentimenta iz velike ruske literature 19. veka. Sadašnji vlastodršci, na
čelu sa Putinom, prototip su bezosećajnog agenta iluminata koje interesuje
neograničena vlast i svetska moć.
“Rusija ima tri varijante daljeg razvoja. Ako pokuša
da još jedanput ide van globalizacionih procesa savremenosti, tada će u
sledećih 25 godina prestati da postoji kao država, narod i kulturna
zajednica. Zajedno sa Rusijom prestaće da postoji i njena elita. Ako bude
prosto pratila globalizacione procese, postoji visoki rizik da se nađe u
ulozi svetskog sirovinskog elementa. Najbolja je mogućnost da Rusija
postane jedan od lidera Novog svetskog poretka, obezbeđujući svom narodu i
svojoj eliti dostojno mesto u daljem razvoju čovečanstva. Ako je nemoguće
boriti se sa poretkom, onda treba stati njemu na čelo.
Uloga i mesto Rusije u budućem planetarnom ustrojstvu
zavisiće u prvom redu od stanja četiri kritična resursa - mentalne sfere,
demografske situacije, stepena globalizacije upravljanja i bloka sile”.
U razmatranju prvog stava Ignatov pokazuje da je
marljivi učenik iluminata. Ukidanje religije, hrišćanstva i njenog
najzdravijeg dela, pravoslavlja, nalazi se u vrhu prioriteta. “Ubijanje
Boga u ljudima” je siguran put ka stvaranju robotizovanog, obezduhovljenog
modernog roba čiji će jedini duhovni horizont biti manipulisana stvarnost
u kojoj je “čovek postao Bog”. Prva etapa predviđa stvaranje
sinkretističke religije “u kojoj su svi jednaki”, odnosno posredno
dokazivanje da sve religije u osnovi imaju istog Boga, što doktrina
hrišćanstva smatra duboko pogrešnom odnosno jeretičkom mišlju koju potpuno
odbacuje.
“Rusija može da postane prva zemlja gde će biti
realizovana politika integracije svetskih religija. Treba što pre u
zakonodavnom poretku uvesti pojam -državna religija- u koju će spadati i
pravoslavlje i islam. Sve ostale religije moraju da dobiju status
-podržavanih od države-. Kao posebno važno predstavlja se podjednako
priznavanje pravoslavlja i islama kao religioznih sistema koju ispoveda
jedinstvena sloveno-turska etnička zajednica. Ovaj korak dozvoliće da se
na kvaltativno novom nivou grade odnosi sa islamskim svetom - od dobijanja
investicionih resursa Islamske banke do prekidanja podrške čečenskim
banditskim formacijama. Za zadatke u ideološkoj sferi bilo bi smisleno i
opravdano otvoriti u Rusiji ministarstvo ideologije i propagande. Određena
iskustva u radu sličnih organizacija mogu biti iskorišćena pri realizaciji
strategije -globalnog liderstva-”.
U sledećem poglavlju Ignatov se zapliće u sopstvene
neraščišćene dileme oko demografskih pitanja i “zdravlja nacije”. Ideolozi
Novog svetskog poretka smatraju apsolutno potrebnim potpuno moralno
razbijanje ličnosti i porodice u okviru globalne strategije, kao siguran
način da članovi društva postanu neadaptirani pojedinci podložni teroru
institucija superdržave. Ohrabrivanje asocijalnog ponašanja i razmišljanja
je model guranja pojedinca u pravcu potpune moralne degradacije gde
alkoholizam, narkomanija, seksualna permisivnost, imaju ulogu da ubrzaju
te procese. Ignatov očigledno svestan duboke moralne krize Rusije, u kojoj
upravo ovi devijantni oblici ponašanja poprimaju razmere nezaustavljive
epidemije, pokušava da izvede svojevrstan salto mortale. On je u ovoj fazi
za “ozdravljenje nacije”, što je u suprotnosti sa osnovama doktrine Novog
svetskog poretka, da društva moraju biti bolesna kako bi se lako izvršila
promena političkog sistema sveta i uvela moderna varijanta ropstva,
odnedavno posprdno nazvana “demokratska diktatura”.
“ U oblasti demografske politike treba jasno razumeti
cilj - dostizanje takvog tempa prirasta stanovništva, da bi Rusija ponovo
izbila na treće mesto u svetu po broju stanovnika posle Kine i Indije.
Ozdravljenje postojećeg stanovništva, povećanje rađanja u porodicama sa
visokim prihodima. Sadejstvovanje u procesima etničke asimilacije u formi
međunacionalnih brakova i program preseljavanja etničkih grupa.
Ograničavanje odlaska kvalifikovanih lica u reproduktivnom uzrastu na
stalno mesto stanovanja u inostranstvo putem uvođenja poreza na izlaz iz
zemlje.
Privući inostranu radnu snagu za osvajanje istočnih
regiona Rusije. Afrika se može odmah isključiti iz onih zemalja koje su
izvor radne snage zbog previsokog nivoa oboljevanja od side, a Latinska
Amerika će se još 50 godina orijentisati na severnoameričko tržište rada.
Osnovnim izvorima radnih resursa za Rusiju mogu se smatrati Indija i
Koreja, čiji stanovnici nisu etnički osvajači. U sklopu s privlačenjem
japanskog kapitala, kojim upravljaju japanski menadžeri i tehnički
specijalisti, korišćenje Indusa i Korejaca u novim proizvodnim procesima u
istočnim rejonima omogućiće da se ukloni teritorijalni debalans bez
opasnosti za teritorijalnu celovitost zemlje”.
Ogromni ekonomski potencijal Rusije može se bazirati
na ogromnom potencijalu resursa, ako ostanu u dominantno ruskom
vlasništvu. Ignatov razmišlja:
“Jedan od osnovnih zadataka globalizacije upravljanja
predstavlja formiranje ruskih superkorporacija: naftno-energetskih,
zlato-dijamantskih, aerokosmičkih i vojno-industrijskih. Spisak se
podudara sa strukturom granskih ministarstvava SSSR-a, što navodi na
određena razmišljanja. Globalizacija ekonomskih formi u SSSR-u dostigla je
viši nivo u poređenju sa Ruskom Federacijom. Zaključak o štetnosti
monopolizma mora biti osporen - borba s monopolima zapravo predstavlja
maskirano protivljenje procesima globalizacije. Treba svrstati obe forme
deglobalizacije ekonomije Rusije - privatizacionu i antimonopolsku - u
delatnost pete kolone svetske vlade.
“Gazprom”, RAO, EES Rusije i “Minatom” moraju da
postanu jezgro dalje globalizacije, one mogu da postanu alijansa ili
ujedinjenje s naftnim i gasnim i energetskim kompanijama islamskog sveta
(naročito s iranskim). Formirati zlato-dijamantsku superkorporaciju na
osnovama kompanije “Alrosa” uz uslov pripajanja njoj svih istraživanja
zlata i srebra u Rusiji i zemljama ZND. U njen sastav moraju takođe da uđu
i platinska odeljenja RAO “Norilski nikl”.
Rešiti pitanje slivanja ruskog aerokosmičkog kompleksa
s Evropskim konzorcijumom u jedinstvenu superkorporaciju, gde bi kosmička
i helikopterska vojna industrija ostala Rusiji, građevinska avioindustrija
išla evropskim partnerima, a vojna avioizgradnja bi bila zajednički
razvijana. Na ovaj način uspešno konkurisati američkim aerokosmičkim
koncernima, koji demonstriraju spremnost za objedinjavanje u globalnu
superkorporaciju. Vojnoindustrijska superkorporacija mora da objedini u
sebi sva ruska državna i privatizovana preduzeća, koja imaju veze sa
razvojem, proizvodnjom i trgovinom naoružanjem i vojnom tehnikom.
Realizacija jedinstvene politike u sferi razvoja i korišćenja visokih
tehnologija, patentne zaštite i realizacije licenci.
Pitanja ekonomske politike moraju biti podeljena
između države i superkorporacija. Državi ostaje budžetna i poreska
politika, usmerena na finansiranje državnih programa. Da se ne bi
dozvolile deformacije u ekonomskoj politici superkorporacija, ruska država
mora da učestvuje kako u kapitalu, tako i u organima upravljanja.
Sprovesti radikalno smanjenje državnog aparata,
ostavljajući sedam ministarstava: odbrane, inostranih poslova,
bezbednosti, unutrašnjih poslova, ideologije i propagande, državnih
finansija i ministarstvo za vanredne situacije”.
Razmatranja političkih pitanja i pozicioniranje Rusije
u svetskim okvirima, mogu da deluju opominjuće.
Rusija predviđa jačanje vojno-industrijskog kompleksa
i stvaranje globalne ravnoteže snaga što veoma podseća na teorije
bipolarne vojne doktrine kao garanta svetskog mira
“ Rusija ne ulazi ni u jedan od teritorijalnih blokova
kao učesnik, već predstavlja kritični faktor za podršku svakog bloka.
Orijentacija na tesnu saradnju s Nemačkom u Evropi, Japanom u
tihookeanskoj zoni i Iranom u islamskom svetu. Bez podrške Rusije
liderstvo ovih zemalja u odgovarajućim blokovima može da bude osporeno od
strane drugih učesnika.
Ruska elita mora ući u svetsku vladu i njene strukture
u cilju suštinskih korekcija ciljeva i načina globalizacije. Za
realizaciju naznačenog zadatka sva sredstva su dobra. Popunjavati ruskim
kadrovima što više međunarodnih organizacija na nivou izvršnih organa, ne
samo na nivou predstavničkih struktura. Ruska biznis elita mora da postavi
pitanje o neophodnosti stvaranja pandana OUN u sferi odnosa
superkorporacija.
Važan i delikatan zadatak predstavlja stupanje ruskih
predstavnika u mnogobrojne tajne organizacije, koje predstavljaju
nevidljivu osnovu svetske vlade - masonske, paramasonske lože, tajni
odredi i druge slične organizacije.
U toku sledećih 25-30 godina treba očekivati da se
američka državna transformiše u američku superkorporativnu pretnju, a kao
potencijalni protivnici državnog tipa pojaviće se zemlje Latinske Amerike
i Jugoistočne Azije. Proces formiranja teritorijalnih blokova biće
neizbežno povezano sa stremljenjem da se Rusija privuče kao učesnik ovog
ili onog bloka, a realizacija naše čudne politike neprisjedinjenja može da
izazove agresivne planove.
Osnovnim oblikom pretnje od strane današnjih
razvijenih postindustrijskih država treba smatrati primenu regularnih
oružanih snaga, pojačanih visokotehnološkim oružjem. Osnovni cilj
uništenja predstavljaju oružane snage, infrastruktura državnog upravljanja
i vojno-industrijski kompleks Rusije. Osnovni vid pretnje za Rusiju
postaće primena malih mobilnih naoružanih grupa, pojačanih
visokotehnološkim oružjem. Cilj za superkorporacije biće sistem
obezbeđenja i proizvodne snage, a takođe i informaciono-komunikaciona
infrastruktura i pojedini rukovodioci ruskog biznisa. Odsustvo
visokotehnološkog naoružanja kod novih industrijskih država biće zamenjeno
narastanjem brojnog stanja ljudstva oružanih snaga, tim pre što problema
nataliteta kod tih zemalja nema i neće ga biti. Cilj takvih protivnika na
teritoriji Rusije biće stanovništvo i vojno-industrijska proizvodnja. U
etapi formiranja globalnih teritorijalnih blokova moguće je očekivati
ograničenu primenu oružja za masovno uništenje. Osnovni motiv upotrebe
ovog naoružanja može da bude korigovanje brojnosti stanovništva i
ekonomski potencijal konkurenata. U skorije vreme treba očekivati podelu
terorizma na - tradicionalni i diverzioni. U prvu grupu spada
nacionalistički, etnički, religiozni i politički terorizam. U slučaju
diverzionog terorizma pokretačku silu predstavlja ekonomski i
teritorijalni interes.
Za odbijanje agresije postindustrijskih država Rusija
mora posedovati uporedive rezerve naoružanja za masovno uništenje i
adekvatno visokotehnološko naoružanje, ali i obično naoružanje, sposobno
da uništi velike količine žive sile oružanih snaga države-agresora. Za
protivdejstvo diverzionom terorizmu, a isto tako i za zaštitu interesa
ruskih superkorporacija u inostranstvu, Rusija mora da ima moćne snage
specijalnih namena, objedinjene u teritorijalne grupe.
Tu su i druge mere odbrambenog karaktera. Podrška
strateškim nuklearnim snagama Rusije na nivou dovoljnom za savladavanje
bilo kog sistema i garantovanog uništenja ne manje od 50% ekonomskog
potencijala ili ne manje od 30% stanovništva bilo koje države. Globalni
razvoj u cilju zaštite cele teritorije Rusije i njenih saveznika od
vazdušno-kosmičkog napada. Razvoj kosmičke grupe do nivoa kada će biti
sposobna da obezbedi funkcionisanje kosmičkog segmenta, a takođe i
sabiranje špijunskih informacija sa 100% zemljine površine. Odvajanje
snaga specijalne namene u poseban vid pod jedinstvenom komandom.
Realizaciju koncepcije imformacionog obezbeđenja, u režimu realnog vremena
svih karika upravljanja oružanim snagama, od strateškog do taktičkog.
Realizacija svih naznačenih mera omogućiće Rusiji da
već u toku sledećih 10-15 godina postane svetski lider i na taj način
kompleksno obezbedi sopstvenu nacionalnu bezbednost u 21. veku”.
Rusija više neće biti aktivni pomagač zemalja trećeg
sveta, sem u slučaju uklapanja u svoju novu doktrinu lidera. Neće voditi
ideološku bitku protiv imperijalizma, jer sama ponovo želi da bude
imperijalna sila. Kao i svi ostali nosioci doktrine “novog, vrlog sveta”
pisaće nova pravila ponašanja, aktivna u svim svetskim institucijama u
kojima se pravila smišljaju. Naravno, nigde se u ovim tezama ne spominju
građani i njihova, građanska prava. Subverzija demokratije u svetu traje
još od vremena Vajmarske republike, ali se to ne priznaje javno. Obrnuto,
od priča o demokratiji bubne opne samo što ne prsnu, nemoćne da odole
verbalnom, agresivnom trućanju o “ljudskim pravima”, “slobodi”,
“demokratiji”, “demokratskom poretku u svetu”, “zemljama demokratskim
liderima slobodnog sveta”, i ostalih pogodnih priča iz arsenala kontrole
uma. Znaju novi ideolozi ruskog imperijalizma da je demokratsko uređenje
prepreka državnoj efikasnosti, pa im neće biti teško da prihvate
“prosvećeni apsolutizam”, idealni oblik društvene vladavine, na čiji pomen
lideri Novog svetskog poretka padaju od radosti na leđa.
Pitanje je da li će Rusija ikada uspeti da ostvari
ovaj plan svetske dominacije. Pitanje je kako će na ove nove ruske
ambicije reagovati zemlja koja je na ovom putu odmakla 20-30 godina ispred
Rusije i čiji su resursi već stavljeni u funkciju ostvarenja globalne
liderske pozicije. Ono što je jasno liderima SAD-a, Novog Rajha, je da je
onaj koji je na vrhu beskrajno sam i da “nema dalje”. Kada se doživi
saznanje da “dalje” ne postoji, počinje pakao u glavama i dušama onih koji
ne znaju drugačije da razmišljaju. Tu počinje realna opasnost da ne
(zlo)upotrebe svoju moć na onima koji nisu krivi, ali sjajno bi odigrali
ulogu krivca baš zato što ne mogu da se adekvatno suprotstave. Da li
Rusija trenutno vidi sebe u poziciji potencijalnog “dežurnog krivca” kome
bi jednog dana za “kaznu” moglo biti oduzeto sve što ima, kako bi se neko
“dalje” simuliralo bar još dva-tri veka? Da li zato žuri i pokušava da se
izdigne iz mase onih koji će večno plaćati cehove tuđeg rasta, kako bi
jednog dana i sama počela da nekome “naplaćuje račun”? Šta god da bude,
neće biti dobro. Kratkovide doktrinarne zablude da je sila osnov budućeg
razvoja, potvrdiće se i ovde jednog dana.
Milan VIDOJEVIĆ
Novi broj 8 - odabrani tekstovi:
 |
