Iz knjige u pripremi "Beskrajno putovanje duše"

Zavisno od svojih dela osoba može dobiti jedno od mogućih 8.400 000 oblika života. Od celog tog broja samo su 400.000 ljudski oblici. Ostalih 8.000 000 ne pripadaju ljludskom obliku života. U ciklusu umiranja i rađanja, ljudski oblik se smatra najvažnijim jer se jedino u njemu može duhovno napredovati.

Učenje o seljenju duše u Egiptu se pojavilo oko 2000. godina pr.n.ere, a izvorno je preuzeto od Persijanaca i Indijaca. Herodot objašnjava da Egipćani uče o besmrtnosti duše, pa kaže da kada telo umre ona odlazi u matericu iz koje će se ponovo roditi. Staroegipatska reč "khou" označava dušu umrlog koja posle smrti odlazi u podzemni svet gde joj se na vagi sudbine sudi za dobra i loša dela. Dalju sudbinu određuje bog mudrosti Tot, koji će odrediti da li se duša ponovo rađa, ili ide kod boga Sunca Ozirisa, ili na paklene planete. Na njima se ostaje dok se karma ne odradi, a posle toga se dobija šansa za novo rođenje.

Budizam takođe govori o zakonu karme. U knjizi "Tibetanska knjiga mrtvih" detaljno se opisuje trenutak smrti kao i period od 42 dana među-stanja poznatim kao "bardo". U njoj se opisije kuda duša treba da ide ka novom odredištu. Čovek koji je napustio telo sluša upute sveštenika i po tome ide ka svom idućem životu.

Grčki mislioci kao što su Sokrat, Pitagora, Platon i drugi, reinkarnaciju su uzimali kao sastavni deo svojih učenja. Sokrat je rekao:"Uveren sam da stvarno postoji ponovni život i da živi ljudi ustaju iz mrtvih "Pošto je bio osuđen na smrt prijatelji su mu ponudili bekstvo ali je on odbio rekvši: "Utešite se jer morate znati da ćete sahraniti samo moje telo a ne večnu dušu".

Pitagora tvrdi da se seća svojih prošlih života, a Platon je u svojim delima detaljno opsivao nauku o reinkarnaciji. Govorio je da se alkoholičari i škrtice rađaju kao magarci, a nasilni i nepravedni kao vukovi i jastrebivi. Ipak posle nekog vremena duša ponovo dobija ljudski oblik a tim i šansu za put ka višim sferama života.

Bez obzira što današnji judauzam ne priznaje reinkarnaciju, mnoge tajne grupe ove religije su poučavale o njoj. Kabala govori da je čovek izvorno došao od Boga i da mu se na kraju mora vratiti. Pre toga se mora više puta rađati dok ne dostigne visok nivo zrelosti, a onda se vraća njemu.
Novi Zavet takođe na puno mesta govori o reinkarnaciji, a u jevanđelju po Mateju piše: "Isus im odgovori: Ilija će zaista doći i uspostaviti sve stvari. Ali kažem vam Ilija je već došao a oni ne znaju...Tada su učenici shvatili da govori o Jovanu Krstitelju". Drugim rečima Isus je objavio da je Jovan Krstitelj bio inkarnacija proroka Ilije.

Učenje o ponovnom rađanju je bilo sastavni deo ranohrišćanskog učenja. Što se hrišćanstvo više razvijalo, kako ekonomski tako i politički, to je više nestajala njegova izvorna forma. Na njihovo mesto su stupala svetovna i politička stanovišta. Origen je jedini koji je celinu hrišćanstva izložio u literarnoj formi jednog zatvorenog filozofskog sistema. Da bi celo svoje delo postavio na temelju Biblije, sastavio je obimno tekstualno izdanje Starog Zaveta (Hexapla).

Vodio je čuvenu katehetensku školu u Aleksandriji, gde se nalazila i najveća biblioteka starog doba sa najbogatijom kolekcijom starih spisa iz čitavog sveta. Ovu biblioteku je 389. godine zapalio hrišćanski fanatik, patrijarh Teofil.Time je uništio neprocenjivo kulturno-istorijsko blago, gotovo svih poznatih duhovnoh tradicija.

O učenju reinkarnacije podučavale su mnoge hrišćanske zajednice. Origen koji je rođen u Alejsandriji u 2. veku n.e. piše: "Duša nema ni početka ni kraja. Svaka duša dolazi u ovaj svet ojačana pobedama i oslabljena porazima svog prošlog života. Njeno mesto u ovom životu određeno je njenim prošlim zaslugama ili gresima. Delovanje duše u ovom životu određije joj mesto u svetu koji sledi nakon sadašnjeg".

Vizantijski car Justinijan je na svoju ruku odlučio da su Origenova učenja o reinkarnaciji jeretička. Na Peti Ekumenski sabor poziva 159 biskupa iz istočnog hrišćanskog sveta, a samo 6 iz zapadnog gde su Origenova učenja bila prihvaćena. Papa Vergilije je insistirao da budu podjednako predstavljeni Istok i Zapad. Zbog toga je odbio da prisustvuje mada se nalazio u Konstantinopolju kada se sabor održavao. Tada je sabor prvi put dao proglas protiv reinkarnacije rečima:

" Ako neko prihvata neverovatno postojanje duše pre ovog života, kao i čudnu reinkarnaciju koja sledi posle toga, neka je proklet". Ovim prokletstvom je najznačajniji teolog rane crkve, Origen, svrstan u jeretičke nadriučenjake, a njegovo učenje je anatemisano. Nakon tog događaja iz crkvenih dokumenata je odstranjeno ili promenjeno sve što je bilo u suprotnosti sa ovom dogmom. Umesto ponovnog rađanja i izmirenja palih duša sa Bogom kroz proces reinkarnacije, nastala je dogma o večnom prokletstvu.

Na petom Ekumenskom koncilu u Carigradu (553.godine), ponovo je osuđeno Origenovo učenje o reinkarnaciji, gde je izrečena anatema vrlo slična onoj prethodnoj. Na jednom mestu stoji i ovo: "Ko ne prokune Origena, zajedno sa njegovim spisima i svim ostalim jeretičarima koje je sveta katolička crkva proklela, ... proklet da je".

Vremenom je učenje o reinkarnaciji ponovo osuđeno na Lijonskom koncilu 1274. godine, i na Florentinskom 1439. godine.
Mnogi naučnici smatraju da je iz hrišćanstva izbrisano sve ono što govori o reinkarnaciji. Ipak i danas se to može videti na puno mesta u Bibliji. Začuđujuća je činjenica da se u Bibliji reinkarnacija ne pobija ni jednom rečju, a da svi kontra argumenti ne potiču iz Biblije, već iz stečenih shvatanja.

Ovde ću navesti samo jedan deo, iako je Biblija puna sličnih.
"Evo poslaću vam Iliju, proroka, pre nego što dan Gospodnji dođe, taj dan veliki i strahovit. I on će obratiti srca otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i prokletstvom svojim zemlju ne zatrem". (Mal. 3:23-24)

"Prolazeći sa učenicima, vide Isus čoveka slepa od rođenja. Tada ga zapitaše učenici njegovi: Rabi, ko sagreši, on ili roditelji njegovi, te se rodi slep? Isus odgovori: Niti on sagreši, niti roditelji njegovi, nego je to da se pokažu dela Božija na njemu".

Ovaj događaj nedvosmisleno potvrđuje da su Hristovi učenici sigurno znali za zakon karme, jer je jasno da čovek koji je slep od rođenja nije mogao zgrešiti u ovom životu. Isus je ovde imao priliku da jednom za svagda pobije ideju o seljenju duše, što ipak nije učinio.

U Bibliji sledeće reči potvrđuju da je predegzistencija duše bila prisutna u ranohrišćanskom učenju.
"Reč Gospodnja mi progovori i reče: Pre nego te sazdah u utrobi matere tvoje znah te, i pre nego što si izašao iz utrobe majke tvoje posvetih te i postavih za proroka narodima".

Takođe evo nekoliko stihova koji se odnose na zakon karme, koji se nikada ne može odvojiti od reinkarnacije.

"Tada im Isus reče: vrati mač svoj na mesto njegovo,
jer svi koji se za mač late, od mača će poginuti".(Mt.26:52)
"Ne sudite da vam se ne sudi,
jer će vam se suditi sudom koji vi sudite, i meriti merom kojom vi merite."(Mt.7:1-2)
"Znajte da ko malo seje, malo će i požnjeti, a ko obilno seje, obilno će i požnjeti". (2 Kor.9:6)
"Svako će svoje breme nositi. Ne varajte se. Bog se neda ružiti.Šta čovek poseje, to će i požnjeti". (Gal.6:5,7)
"Ko nepravdu seje, muku žanje" (Posl.22:8)
"Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko mačem ubija, treba da bude mačem ubijen". (Otk.13:10)
"Biću i ja bez milosti i neću imati milosrđa. Dela njihova obratiću ja na glave njihove". (Jez.9:10)
"Sudiće ti se po ponašanju tvome i po delima tvojim, govori Gospod večni".(Jez. 24:14)
"Kažem vam, ko održi reč moju, neće nikada smrti videti". (Jn. 8:15)

Muhamed je o reinkarnaciji učio od gnostičkih monaha Basre.

Kuran, muslimanska sveta knjiga kaže:
" Bog stvara bića i vraća ih ponovo i ponovo, sve dok mu se ne vrate...I bio si mrtav i On te vratio u život. Učiniće da umraš i ponovo će te vratiti u život, i na kraju će te dovesti sebi...Kažem ti zaista da će duše koje su sada srodne biti srodne opet, iako se sreću u novim osobama i imenima". Kod arapa ova se nauka tajno čuvala a prenosila je persijska sekta mistika koji su se zvali Sufiji.

U doba renesanse ovo učenje se provlačilo kroz sva tajna drupštva Evrope. Pisci tig vremena su morali prikrivati ovo učenjene kroz alegoriju. Danteova "Božanstvena komedija" napisana je pod uticajem Sufi mistika. Morao je izuzetno paziti na koji način piše o svemu ovome. Ipak njegovia dela su najavila novi procvat interesovanja za reinkarnaciju.

Italijanski pesnik i filozof 16.veka Djordano Bruno bio je osuđen na lomaču zbog učenja o reinkarnaciji. Inkvizicija mu je postavila pitanje: "Veruješ li da je duša besmrtna i da prelazi iz tela u telo? "On je odgovorio: "Tvrdim da duša postoji bez tela i može prelaziti iz jednog tela u drugo nakon smrti:"
Tokom 18. veka evropski intelektualci su se počeli oslobađati stega crkve koja je cenzurisala sve ono što njenoj dogmi nije odgovaralo.Veliki filozof tog vremena Volter je rekao: "Učenje metafizike nije apsurdno ni beskorisno. Roditi se više puta nije ništa čudnije nego roditi se jednom, jer sve u prirodi doživljava vaskrsenje":Predvodnik metafizičkog preporoda bio je nemačji filozif Emanuel Kant koji je rekao da duša nije nastala našim rođenjem i da ne prestaje a postoji sa smrću tela. Šopenhauer je govorio da svaku nepravdu koju smo napravili moramo osetiti na svojoj sopstvenoj koži. Gete je takođe potvrćivao ovekve teoruje rečima: "Siguran sam da sam ovde bio kao što sam sada i nadam se da ću se vratiti hiljadu puta".
 

U 20.veku reinkarnacija kao osnovno duhovno učenje proširila se na kompletan zapad. U nju su verovali mnogi naučnici, psiholozi i filozofi. Jung, jedan od najvećih umova novog vremena je rekao:
"Lako mogu zamisliti da sam živeo u prošlim vekovima i susretao se sa pitanjima na koja nisam znao odgovoriti, i ponovo sam se rodio jer nisam znao ispuniti zadatak koji mi je dat u prošlom životu".
 

Reinkarnacija ponovo privlači umove intelektualnih ljudi, koji ne razmišljaju pod uticajem dogme i koji su slobodni da ispitaju svaku teoriju. Ona je sastavni deo života svakog živog bića, a ne poznavanje njenih zakona, ne opravdava onog ko ih prekrši.To su zakoni po kojima ceo kosmos funkcioniše, pa ih ni mi ne možemo ignorisati. Zato je od izuzetnog značaja da se svako upozna sa onim što njegove delatnosti mogu proizvesti u budućnosti. Onaj ko o svojoj budućnosti ne misli, ne smatra se baš inteligentnim. Na kraju, reinkarnacija nije stvar vere, nego stvar znanja.